Borba protiv komaraca i sličnih napasti

Ok, vreme je da se suočimo sa najvećom mukom koju nam donosi leto. Nije vrućina, nije žega, nego su to komarci, muve i buve. Te dosade svake godine u rojevima kvare našu zabavu, kvare nam hranu i ugrožavaju zdravlje. Postoji cela paleta proizvoda za borbu protiv ovih gnjavatora. Neki su proizvod složene hemijske prerade, zujalice koje ih teraju zvukom, i još se mogu istaći biljni repelenti.

Lavanda u saksiji je
prirodna barijera za komarce

Biljni repelenti su materije koje biljke luče u cilju odbrane sebe od napada štetočina. Te materije se najčešće manifestuju kao odbojan miris. Mogu se izdvojiti sledeće biljke:

Lavanda (Lavandulla officinalis fam Lamiaceae) proizvodi miris koji tera insekte tako da je poželjno imati je je u vrtu ili u saksiji. Takođe lavanda se koristi za teranje moljaca iz ormana.

Neven (Calendula officinalis fam Asteraceae) poznat po svojim jarko žutim cvetovima se isto pokazao kao odlično sredstvo za odbranu od insekata.

Cvet kadifice (Tagetes patula fam Asteraceae) se ,takođe, može uračunati kao efektivan repelent.

Primena kadifice kao insekatskog
repelenta. Tako postavljena pokrivaće
stazu i okućnicu

Sve navedene biljke su poznate u našim krajevima kao dekorativne bilke tako da nabavka reproduktivnog materijala neće predstavljati problem. Položaj biljaka u vrtu bi trebao da bude takav da se opojne materije koje biljke luče šire po mestima koja želimo da zaštitimo. Biljke se mogu postaviti oko staza, ispod prozora koji nema mrežice, oko paviljona ili mesta gde je postavljen izletnički sto. Kod vrata se može postaviti ali treba se imati na umu da otvaranje i zatvaranje vrata stvara struju vetra koja raspršuje repelent. U prostorijama se bilje gaji saksijski. Ne preporučuje se postavljanje bilja na promaju jer se ,opet kao što je gore istaknuto, gubi mirisni repelent.

Ove metode zaštite se zasnivaju na upotrebi živog bilja kao repelenta tako da je upotreba ograničena na dom i vrt. U slučaju da želite nešto što će vas štititi od napasti dok ste u pokretu ili van kuće mogu se preporučiti eterična ulja i esencije na bazi ovog bilja. Kao efikasna su se još pokazala eterična ulja citronele, eukaliptusa, cimeta, ricinusa, kedra, ruzmarina i geranija. Nepohodno je konsultovati se sa stručnim licem jer neki od ovoih preparata mogu izazvati alergiju.

Svima želim lepo i ugodno leto.  

Za zaštitu od radijacije

Prema merenjima koja su sprovedena u našem regionu nivo radijacije koji je kod nas došao iz Fukušima Daiči reaktora nije opasan po zdravlje. Verodostojnost ovog izveštaja je postala diskutabilna tema u očima javnosti.

Naravno priroda je uvek bila na našoj strani i pružala nam je lekove za sve boljke koje postoje a mudri su bili ljudi koji su se u nju uzdali. Naime, za ovu povišenu koncentraciju radioaktivnog materijala u pomoć nam dolazi biljka koja se još kod starih Grka smatrala za svetu biljku i njeno uništavanje je bio najveći greh koji je čovek mogao da počini. Reč je naravno o maslini.

Maslina u ljudskoj upotrebi igra jako veliku ulogu. Konzumiraju se plodovi (bobice) ili ulje ceđeno iz plodova. U medicini se pokazala kao univerzalno sredstvo za regulaciju telesne mase, holesterola, triglicerida, kožnih bolesti i kao najbitnije za lečenje blage bolesti radijacije. Jela priremljena na maslinovom ulju se pokazuju kao jako efikasno sredstvo za zaštitu od radijacije i hemijskog trovanja jer sadrže poznate omega -3 masne kiseline koje kupe iz krvi i sve štetne agense što se talože po krvnim sudovima i izbacuju ih iz tela. Isto važi i za holesterol. Mada mnogi preporučuju ulje, moj iskren savet je ishrana plodovima jer je ulje koje organizam sam izvuče je boljeg kvaliteta. Masline su oduvek štitle organizam i kako je vreme prolazilo pokazalo se da su i dalje vredne titule svete biljke.

Druga varijanta se pokazala kao efikasna mnogo puta, i pomagala je žrtvama Černobila da se oporave od efekata radijacije i hemijskog trovanja. Radi se o  mleku. Nije uopšte bitno da li je prirodno, pasterizovano, dugotrajno ili kakvogod.  Mleko sadrži kalcijum koji je izuzetno reaktivan element i istraživanja su pokazala da se vezuje sa većinom štetnih čestica. Nakon vezivanja organizam ih upućuje na sekretorne organe i samim tim napolje. Slična stvar je sa kuhinjskom solju. Kamena so je lošija od jodirane ali samo za nijansu. Slana supa od algi ili samo slana voda je spašavala stanovnike Hirošime i Nagasakija a kasnije je elektrolitičko dejstvo natrijuma i hlora pokazalo da postoji načni da se štetni agensi i teški metali izbace iz organizma.

Osim živih bića zemljište takođe trpi ogromne promene nakon ovakvih katastrofa. Posledice su pretvaranje vodotokove u tokove otrova, punjenje zemljišta teškim i radioaktivnim materijalom koji se teško ispira, i što je najopasnije - šteta po buduće generacije. U ovakvim situacijalma preduzimaju se ekstremne mere rekultivacije. Ove mere uključuju aerosetvu semenjem bilja koje će izvući štetne materije iz zemljišta, redovno košenje ili spaljivanje toga materijala, ispiranje slanom vodom, zatrpavanje žemljišta krečom itd. Postoji mnogo načina da se zemljište vrati u život i za savete se obratite stručnoj službi, inženjerima ratarstva ili ekologije kojima je dužnost da sprovedu efikasno čišćenje, nama za sada najbitnijih resorsa, zemljišta i vode.

Pitanja takođe možete postavljato u komentaru na ovoj stranici.

Par načina za upotrebu trske

Trska (Phragmites communis fam. Poaceae) je u našim krajevima veoma rasprostranjena biljka. Raste na jako vlažnim zemljištima kao što su obale reka, kanala, bara i močvara. Njen značaj se odavno otkrio.

U starom Egiptu se koristila za izradu čamaca jer ima sposobnost plutanja. Ta sposonost proističe iz njene strukture tkiva. Naime, trska poseduje tkiva koja u sebi imaju ogromne mehurove vazduha zvana aerenhim i taj isti vazduh  održava ostatak materijala iznad vode. Osim za izradu čamaca trska se koristila za izradu papirusa što je omogućilo civilizaciji da brže razvije pismenost. Kako je vreme proticalo trska je postala popularna kao materijala za pletenje korpi i nameštaja i izgradnju tzv "trska i blato" kuća.

U sadašnjem dobu broj artikala koji se prave od trske je ostao isti ali je trska izgubila na značaju. Koga interesuje da radi sa trkom može naći obilje literature za njenu upotrebu. Ovde će biti reči o njenom ubiranju i pripremi za upotrebu.

Najpovoljnji momenat za berbu trske

Trska je jednogodišnja biljka. To znači da obrazuje seme da bi izvršila funkciju razmnožavanja i nakon toga završila svoj životni ciklus. Nakon obrazobvanja semena biljka počinje da se suši. Kada dobije slama žutu boju može se reći da je idealan momenat za njenu berbu. Bere se ručno uz pomoć srpova i to se seče oko 5cm iznad vodene površine ili zemlje. Nakon odsecanja bitno je odstraniti klip ili metlicu koja se nalazi na pokošenom materijalu odstraniti i baciti u vodu. Time potpomažemo rasejavanje biljke i garantujemo da populacija neće izumreti usled prekomerne upotrebe.
Nakon berbe materijal treba da se dobdanto prosuši. To se postiže tako što se rasprostie na suvoj površini o ostavi se 2-4 nedeljke na suncu. Indikator dobro prosušenog materijala je jarka slamasta boja i njegov miris koji podseća na herbarizovanu biljku. Nakon sušenja materijal se vezuje u snopove i odlaže ili upotrebljava.

Osim za izradu nameštaja i korpi danas je trska našla još jednu značajnu primenu. Primenjuje se u eko gradnji kao pokrov za kuće ili kao izolacija jer vazduh koji je u njoj se ponaša kao toplotni izolator. Ovo ,doduše, nije nikakva revolucionarna novina ali uzevši u obzir uštedu na materijalu koju trska pruža mogućnost za njenu široku primenu se pojavljuje.

Socijalistički vrtovi - najbolja senka u gradu

Gradska sredina, kao što nam je poznato, je mnogo toplija od bilo koje druge. Razlog toga je što se u gradovima malazi mnogo staklene površine koja odbija toplotu, velike emisije gasova koji oštećuju ozon i menjaju kvalitet vazduha, asfaltne površine koje se zagrevaju do te mere da mogu da otope đon patike i na kraju ,da ne zaboravimo, malo zelene površine. Tokom proteklog veka ovi problemi su postali sve izraženiji tako da svako ko je bio iole pamtan počeo je ozbiljno da se bavi njihovim rešavanjem. Solucije su bile različite. jedna od njih je tzv socijalističi vrt tj zelena površina koja se sasvim spontano pokazala kao odličan zaštitinik nenormalne vreline a pritom pružila mesto za odmor i rekreaciju.

Tipičan vrt socijalističkog stala 

Hoteli, sportski centri, banje i parkovi bili su ukrašavani na ovaj način tokom prošlog veka. Primećeno je da brzina oporavka kod pacijetanata koji imaju problema sa disanjem znatno skraćena. Mnogi amaterski sportisti i izletnici redovno posećuju ova zdanja zbog veoma prijatnog i opuštajućeg ambijenta. Imajući sve ove pozitivne osobine ovi vrtovi su spontano počeli da se grade u domovima. Njigova svrha je da stvore ambijent za opuštanje, rekreaciju i dodaju na estetskoj vrednosti zemljišta na kome se nalaze.

Ključ izgrdnje socijalističkog vrta je  ono što ga najviše krasi i što je uopšte dovelo do njegovog značaja. To je spontanost. Postavljanje drveća, žbunja, cveća i njihovo kombinovanje je ograničeno kreativnošću ljudi koji ga projektuju. Najčešće se koristi zimzeleno drveće kao što su borovi, smrče i jele. Smrče i jele su naročitio zastupljene zato što se posle novogodišnjih i božićnih praznika jave ljudi koji su uzeli drvo s korenom pa bi da ga posade (još jedan znak spontanosti). Dalje se mogu koristiti čempresi koji se najčešće sade u liniji pored staza, zatim lipe koje imaju najbolje usvajanje ugljen-dioksida i samim tim proizvode najviše kiseonika te im je mesto obično pored prometnih puteva i na kraju hrastovi, orasi i kesteni. Drveće je element kome se mora najviše pažnje posvetiti jer je ono zaduženo za stvaranje senke.Kada se sadi bitno je samo obratiti pažnju da se krošnje ne preklapaju. Sa druge strane voda koju oslobađa lišće pri transpiraciji hladi vazduh i stvara prijatan vetrić. U ovakvim uslovima čovek se teško ,ili ne uopšte, znoji.

Hladovina na stazi osigurava prijatnu popodnevnu šetnju i opuštanje

Primer staze i žbunja

Žbunje se obično sadi pored staza i to u redovima ili spontano. Ako se sadi u redovima pored staza tada staza postaje optički šira. Same staze se mogu praviti od lomljenog kamena, asfalta ili betona. Bilo  koji materijal da se koristi od navedenog neće biti oštećen os strane korenova žbunja koje raste pokraj staze. Cveće se može saditi u lejama koje su za njega namenjene ili oko elemenata kojima se treba povećati dekorativna vrednost. U upotrebi je svo cveće koje se može nabaviti. Ako imate mesta koja su trajno predodređena za cveće preporučije se višegodišnje cveće, perene i ruže.

Cetralni motiv socijalističkog vrta je uglavnom ulaz u objekat ili neki dekorativni element od kamena ili betona.   Cilj ovakvog organizovanja prostora je da se građevina oko koje ili ispred koje učini veleletnom tako da svako ko dolazi ima utisak da je kročio u palatu. Zidovi koji su samo malterisani ili imaju vidljivu ciglu se savršeno uklapaju u ambijent tako nije potrebna fasada da doda na ambijentu već suprotno. Na ovaj način može se podići estetska vrednost oko pomoćnih gradjevina kao što su šupe i magacini ili čak komšijina neugledna fasada koja se raspada.

Pokazalo se da ovi vrtovi imaju neograničen potecijal i kao što je gore navedeno izuzetno pozitivan efekat na ljude i okolinu. Održavanje je minimalno. Svodi se uglavnom na šišanje ograde orezivanje drveća. Zalivanje je potrebno u početnim fazam gradnje vrta dok se biljke ne prime. U slučaju da se neka biljka ošteti ili slomi uklanja se i stavlja se nova. Ispod pokrivača koje pružaju krošnje može se postaviti izletnički sto, paviljon ili garaža.

Ideja je mnogo i načina de se ostvare još više tako da bi svako ko hoće da ima stvarno lep vrt u svom domu trebao da razmotri ovu opciju jer je ekološka i dekorativno funkcionalna. 

Rimski vrt

U našim krajevima evidentne su raznolike kulturne tekovine. Svaka civilizacija, koja je naseljavala ove predele, ostavila je za sobom trag. Jedna od najvećih sila, ikada poznata čovečanstvu, bio je, svakako, Rim. U svom zlatnom dobu je držao ceo Mediteran i Bliski Istok. Znamo da su Rimljani bili veliki osvajači, a bili su poznati i po svom umeću na polju arhitekture i društvene politike. Zahvaljujući umećima kojima su raspolagali, razvili su jedinstven stil gradnje vrtova. Uzrok ovome je bio takmičarski duh između elitnih porodica. Imajući velika sredstva na raspolaganju, vrtovi koje su one gradile, da bi zadivile komšije, su bili ogromni i spektakularno puni cveća, drveća, ukrasnih elemenata od kamena kao što su skulpture, fontane i saksije.

Kako je vreme prolazilo Rim je nestao, ali vrtovi koje su oni gradili, i zabeleške o njihovoj gradnji, uspeli su da zadive sve osvajače makar dolazili sa bakljom u ruci.

Gradnju vrta je lako za shvatiti,  ali zahteva dosta rada i vremena. Iskustvo je pokazlo da jednom kada se krene, vrt počinje da gradi sam sebe. Potrebno je obratiti pažnju na sledeće momente:

Prvo: Naći centralnu tačku. Centralna tačka je mesto na kome želite da bude sredina vrta. Na nju se postavlja centralni motiv. Centralni motiv je objekat  koji želite da stavite u prvi plan i koji će biti glavna atrakcija vrta, i svi ostali objekti će biti podređeni centralnom motivu. Za vreme Rima to su obično bile skulpture, fontane, paviljoni ili velike saksije sačinjene od kamena ili mermera. Drvo, svakako, može da se upotrebi u ove svrhe, ali i druga opcija koju Rimljani nisu imali - beton. Uz par dodatnih zahvata može da se učini da beton izgleda kao najfiniji mermer.

Primer rimskog vrta sa jednim centralnim motivom

Ako imate više slobodnog prostora možete sagraditi vrt sa dva ili više motiva, koji će da zaokupiraju pažnju posetilaca.  

Primer rimskog vrta sa više centralnih motiva

Drugo: Planiranje i postavljanje staza. Najbitnije je da se napravi staza od ulaznih vrata do centralnog motiva, koji će, istovremeno,  da služi kao raskršće za dalje puteve u vrtu. Dalje, mogu da se naprave staze od centralnog motiva ka pomoćnom ulazu, ili da se napravi kružna staza koja opasuje vrt u zavisnosti od vaše želje. Postoji mogućnost postavljanja lukova za gajenje vinove loze ili cvetnih puzavica iznad ovih staza. Staze ujedno dele vrt na sektore ili ćelije, koje se dalje mogu razvijati samostalno, ili sve zajedno. Staze mogu biti od nabijene zemlje, cigle ili kamena.

Na slici ovg raskošnog vrta može se uočiti raspored i značaj staza 

Treće: Travnjak se postavlja u zavisnosti od osvetljenosti vrta. U prodaji se mogu naći travne smese za senku ili osučano polje. Obično se travne povšine oivičavaju šimširikom. U slučaju da ne želite, ili ne možete imati preglednu travnu površinu, dekorativni žbunovi ili drveće se mogu zasaditi ili postaviti u velike saksije. Naravno, tu je mesto i svakome omiljenom cveću. Od drveća najčešće su bili korišćeni četinari, pa lipe, voće ili drveće iz familije Cupressaceae. Od cveća i niskog rastinja najčeše su sađene: ruže, narcisi, ljiljani, gladiole, šafrani i ljubičice. Bile su u upotrebi i biljke koje se koriste u lekovite svrhe kao što su: timijan, nana, celer, bosiljak...

Sve u svemu, kao što je gore objašnjeno, postoji par pravila koja treba ispoštovati i ostalo je sama kreativnost. Materijali se mogu naći u vašoj blizini, i nema potrebe za egzotičnim biljem ili materijalima. Vrtovi su stvarno spektakularni i stvaraju osećaj da je prostor mnogo veći nego što jeste, pa ako se tome doda šarenilo, možete piti popodnevnu kafu, ili igrati neku društvenu igru, u ambijentu u kome je uživala rimska elita.

Za pomoć ili pitanja na ovu temu možete se obratiti pejzažnom arhitekti ili ostavite pitanje ovde u komentaru.

Bokvice-primarna prerada i upotreba

Bokvice su poznate još od davnina kao lekovito bilje. Mogu se naći bukvalno svuda jer su veoma prilagodljive različitim ekološkim uslovima. Postoji mogućnost gajenja kao poljoprivredne kulture, mada se uglavnom nalaze u vrtovima i baštama kao korov.

                 

Kod nas su značajna i skoro u istoj meri zastupljena tri predstavnika:

-Ženska bokvica (Plantago major fam. Plantaginaceae)

Plantago major sa cvetnim izdancima 

-Obična bokvica (Plantago media fam. Planataginaceae)

Plantago media prepoznatljiva po svijim uskim ovalnim listovima

-Muška bokvica (Plantago lanceolata fam. Plantaginaceae)

Plantago lanceolata prepoznatljiva po tome što listovi imaju lisnu dršku

Staništa: Mogu se naći od dolina do podalpskih zona naročito pored prometnih puteva i staza.

Primarna prepada:

Sakupljaju se listovi u periodu april-septembar i suše se rašireni u tankim slojevima. Osušeni listovi treba da zadrže prirodnu boju. Ne koristi se pocrnelo ili požutelo lišće jer je izgubilo svoje lekovito dejstvo te se odstranjuje.

Ženska bokvica se koristi zajedno sa korenom bez cvetnog izdanka. Pošto se korenje dobro opere, biljka se suši, raširena u tankim slojevima u prostorijama koje su dobro provetrene. Posle sušenja se čuva u džakovima ili u gomilama pokrivenim hartijom u suvim prostorijama.

Izgled lišća nakon primarne prerade

Dejstvo:

Preparati na bazi bokvice su svima poznati kao sirupi za iskašljvanje i protiv prehlade. Kao obloge listovi se mogu stavljati na proširene vene i pošto imaju antibakterijsko svojstvo mogu se koristit za previjanje rana pri ukazivanju prve pomoći. Takođe jako je bitno istaći da je dobar regulator holesterola u krvi.

Načini upotrebe:

Kao čaj koristi se zajedno u mešavini sa majčinom dušicom

Sirup se pravi tako što se uzmu dve pune šake opranog i isckanog lišća koje se potope u toliko vode tako da, kada se stavi na vatru, lišće ne zagori. Dodati oko 30g meda. Masu treba zagrevati na tihoj vatri uz stalno mešanje dok ne postane sirupasta. Sadržaj flaširati. Za čišćenje krvi i regulisanje nivoa holesterola uzima se jedna kašičica pre jela u periodu od tri nedelje.

Za oblogu se koriste oprani i usitnjeni sveži listovi.

Organizovan sistem proizvodnje bokvice kao poljoprivredne kulture je moguć. Nabavka reproduktivnog materijala je moguća u institutu za lekovito bilje ili u dobro snabdevenim poljoprivrednim apotekama. Naravno, savet stručnog lica je veoma poželjan.

Čajevi od majčine dušice

Majčina dušica (Thymis pulegioides fam Lamiaceae), za čajne smeše se koriste nadzemni izdanci  (herba).

Dejstvo je antibakterijsko i spazmolitičko.
Za smirivanje kašlja koristi se zajedno sa drugim čajnim biljem, ali se može naći i u vidu kapi i sokova. Čajna mešavina poboljšava apetit i čest je začin jelima. Njen miris ima umirujuće dejstvo, te se koristi u psihoterapiji.

Eterično ulje se koristi u kozmetici . Ulje ublažava glavobolje, smanjuje bolove kod upaljenih nerava, išijansa i reume.

Preparati na bazi majčine dušice sprečavaju razmnožavanje bakterija u crevnom trahtu i tako uspešno pomažu u neutralisanju diareje, i grčeva u stomaku.

Čaj se priprema na sledeće načine:

• Protiv kašlja - dve kašičice čajne smese preliti proključalom vodom i zasladiti.
• Protiv želudačnih tegoba - dve kašičice čajne smese preliti proključalom vodom bez slađenja.

Način pripreme čajne smese:

Sve materijale za pripremu čajne smese možemo nabrati sami, ili nabaviti u bilo kojoj prodavnici zdrave hrane.

Zeleni delovi majčine dušice (Serpylli herba) 20g

Vrbina kora (Salicis cortex) 20g

Cvet suručice (Spireae flos) 20g

Lipov cvet (Tiliae flos) 20g

Pošto se radi o malim količinama, za one koji imaju ovaj čaj ili čajnu smesu kao terapiju, mogu ih uzeti na meru. Obično se piju 3-4 šolje čaja dnevno.

Neželjena dejstva, za sada, nisu poznata mada se čajna smesa, zbog prisustva salicilita, koji se nalazi u vrbinoj kori, ne preporučiuje osobama koje su alergične na aspirin.

Bitne stavke u izboru bilja za vrt i sobu

Mnogi ljudi su ubeđeni da će, ako nešto raste kod komšije, rasti i kod njih. Čuđenje i neverica su najčešće reakcije koje se javljaju jer je teško razumljivo zašto nešto vrata do vrata uspeva, odnosno ne uspeva.
Ali pogledajte malo unaokolo: možda se u vašem vrtu razvija i lepo opstaje neka biljka koja neće ni da se primi  u kraju. Kako to?

Odgovor je i jednostavan i komplekasan a glasi: različiti ekološki uslovi diktiraju razvoj različitih biljaka. Kompleksnost se ogleda u tome što gore pomenuti ekološki uslovi obuhvataju mnoge faktore kojima sredina utiče na razvoj biljaka. U prvom redu to je svetlost, pa temperatura, voda, vazduh, vetar, i na kraju kiselost zemljišta. Da se ne zaboravi činjenica da i svaka biljna vrsta ima određene zahteve, koja sredina mora da joj pruži, jer u suprotnom se neće razviti.

Svetlost kao faktor koji utiče na razvoj biljaka deli sav biljni svet na tri grupe:

1. Biljke dugog dana, koje zahtevaju oko 14 pa i više sati svetla. Primeri se mogu videti među biljkama  koje se sade ili seju na otvorenom prostoru. Od sobnih biljaka mogu se pomenuti kaktusi.
2. Neutralne biljke, koje zahtevaju 12-14 sati dnevnog osvetljenja. Svetlost ne predstavlja presudan faktor za njihov opstanak.
3. Biljke kratkog dana, koje zahtevaju do 12 sati dnevnog osvetljenja. Primer je sobno bilje, naročito ono koje vodi poreklo iz tropskog pojasa. Ove biljke ne smeju biti izložene direktnoj sunčevoj svetlosti jer dobijaju ožegotine.

Temperatura je jako značajan faktor u vrtu ili prostoriji koju treba ozeleniti, čak se može  reći da je prvi faktor koji se uzima u obzir. Temperaturni zahtevi su podelili biljke na sobne i vrtne biljke. Ovde se jasno vidi sprega između zahteva biljke i uslova sredine. Čak se vrtno bilje dalje može deliti na jednogodišnje i višegodišnje uzevši u obzir mehanizam opstanka biljne vrste (da li će ostaviti seme ili ima neki mehanizam preživljavanja perioda niskih temperatura).

Primer ožegotina koje mogu da nastanu na biljci

Voda je neophodna svim živim bićima. Ako imate zemljište koje je zabareno, neophodno je naseliti ga  populacijom biljaka koje imaju visoke prohteve prema vodi ili, biljkama kojima zabareno zemljište ne smeta, kao trska i trstika. Sa druge strane, svo bilje koje se gaji na otvorenom polju ima manje potrebe za vodom nego sobno, naravno, pod uslovom da je iz dotičnog klimata.

Primer vrta dizajniranog od močvarnog bilja

Vazduh svojim hemijskim sastavom utiče na razvoj biljaka. Sobno bilje ima  veoma bitnu osobinu  a to je da podnosi povećanu količinu ugljen-monoksida  (duvanski dim). Ako  želite neku egzotičnu biljku, kao što je venera muholovka, imajte na umu da je to biljka koja opstaje na 2000m nadmorske visine gde je vazduh skoro bez azota, i gajenje van staklene bašte bi bilo neuspešno, jer je neplaninski vazduh otrov za nju.

Vetar deluje na biljke tako što ih lomi. Biljke koje su otporne na poleganje i lomve treba da se seju i sade po obodima vrta i tako stvaraju vetrozaštitni dekorativni pojas koji će omogućiti biljakama koje su manje otporne da uživaju u centru vrta.

Kiselost zemljišta je faktor koji ograničava izbor u gajenju vrtnog bilja. Ako se desi da je u blizini vrta neka oranica ili voćnjak, đubrivo, koje se koristi u proizvodnji, može značajno da utiče na brzinu razvoja bilja i obogaćenost zemljišta hranljivim materijama  budućeg vrta. Voće iz familije Juglandace (fam Juglandaceae) kao što su orah, kesten i lešnik imaju jednu gadnu osobinu  da luče materije koje zakišeljavaju zemljište, i ako njih uključite u projekat vrta, izbor ostalog bilja je svedena na acidofilnu vegetaciju, naravno, uzevši u obzir da se ne vrši đubrenje ili kalcifikacija.

Prazan prostor oko oraha  pokazuje njgov uticaj u ovom vrtu

Ovo je samo jedan opšti pregled faktora koji utiču na razvoj vrtnog i sobnog bilja. Za detaljnija objašnjenja kontaktirajte stručno lice koje se bavi ratarstvom ili pejzažnom arhitekturom i na njegov savet napravite vrt po svojoj meri i uslovima.

Sejalica za direktnu setvu

"Agria", iz Subotice, je proizvela sejalicu za direktnu setvu kojom se zrno polaže direktno u zemljište bez prethodne obrade. Setva je ovako pojednostavljena, olakšana i jeftinija jer se neoranjem potrošnja goriva smanjuje za polovinu. Ovim putem se izbegava i habanje traktora koje je često pri oranju.

Zemljoradnici koji primenjuju direktnu setvu uz redukovanu obradu zemljišta u poslu provode trećinu vremena manje.

Radni zahvat sejalice je tri metra, a u sanduk za setvu stane 600 kilograma semena.

Sejalica je već isprobana na terenu a serijska proizvodnja ove sejalice za direktnu setvu će početi naredne godine.

Osim što, kao što je već gore navedeno, sejalica vrši uštede novca na različite načine ona je neophodnost za proizvođače koji žele da se kvalifikuju kao proizvođači organske hrane.

Ponuda KWS hibrida za 2011.

Kukuruz

• Krabas         FAO 300 raniji od KWS 3381                    75.000-85.000 bilj/ha
• Karmas        FAO 300 izuzetno brz porast                     75.000-85.000 bilj/ha
• KWS 3381    FAO 300 rani hibrid za rekorde                  75.000-80.000 bilj/ha
• Kitty             FAO 400 za kombajniranje uspeh 100%     65.000-75.000 bilj/ha
• Luce             FAO 500 pouzdan u svakoj godini              65.000-75.000 bilj/ha
• Mikado         FAO 500 šampion sliaže                            65.000-75.000 bilj/ha
• Klausen        FAO 600 tolerantan na sušu                       65.000-75.000 bilj/ha
• Klimt            FAO 600 savremen i prinosan                     70.000-75.000 bilj/ha
• Kermess       FAO 600 Zakon                                         65.000-75.000 bilj/ha
• Grecale        FAO 700 visok prinos zrna i silaže               65.000-75.000 bilj/ha

Suncokret

• Beluga        raniji od Barola
• Barolo RO   otporan na volvod
• Barolo RM   proizvodnja za rekorde
• Sweet         odličan za postrnu setvu

Uljana repica 

• Triangle  visoki prinosi
• Remy      visok sadržaj ulja
• Milena    stabilni i visoki prinosi

Zasnivanje ukrasne travne površine

Ova tema je jednako popularna u urbanoj i ruralnoj sredini. Svako ko ima travnjak, bez obzira na njegovu veličinu, mogao bi da ga pretvori u dekorativnu površinu. Ovi travnjaci pomažu u regulisanju nivoa vode u zemljištu i sprečavaju odranjanje i odnošenje zemljišta tako što ga gusto izprožimaju svojim korenovim sistemom Na površini ispunjavaju svoju dekorativnu namenu i obogaćuju vazduh kiseonikom putem fotosinteze. Lako je  uvideti mnogostruke benificije koje dekorativne zelene površine donose.

Njihovo pravljeneje je proces koji umnogome zavisi od raspoloživog vremena, novca, radne snage i dobre volje. Uzevši u obzir sve gore navedeno, mogu se preporučiti tri načina za ostvarivanje ovog cilja.

Prvi način je svima već uveliko poznat i prvi pada na pamet kada su ovakvi radovi u planu. Njegova jednostavnost se ogleda u tome što zahteva samo par dana rada. Prvo se treba ukloniti sve sa površine. Sav biljni materijal se može ukloniti pomoću totalnog herbicida. Totalni herbicidi se mogu nabaviti u poljoprivrednim apotekama i uz pomoć stručnog lica može se izabrati najbolji. Nakon primene ostaje samo da herbicid odreaguje. Pošto je je herbicid obavio posao, uklanja se sve sa površine, pređe se kultivatorom da se razbije pokorica  i vrši se ponovna setva kulturnog travnjaka. Čista mehanička obrada tj. obrada samo mašinom nije poželjna, zato što se korovi, koji imaju sposobnost vegetatinog razmnožavanja, seckaju,  i samim tim se potpomaže njihovo širenje po površini. Seme se može nači u poljoprivrednim apotekama ili baštenskim centirma. Još jedna opcija je nabavka već gotovih travnih tepiha i njihovo polaganje.

Ovaj nači je dosta brz i dobija se lepa travna površina ali njegova glavna „mana“ je što zahteva dosta novca za kupovinu semena ili travnih tepiha i rada mašina. Pogodan je za poslovne prostore, hotele, restorane i parkove jer za malo vremena se vidi rezultat a finansije, u ovom slučaju, ne predstavljaju ogorman problem.

Polaganje travnog tepiha 

Drugi način se zasniva na predpostavci da skoro 80% nepoželjnih biljaka na travnjaku spada u grupu tzv širokolisnih korova i uklanjanjem širokolisnih korova sa površine putem herbicida dovodi do prostornnog širenja populacije poželjnih biljaka. Širokolisni herbicidi se isto mogu naći u poloprivrednim apotekama i uz pomoć stručnog lica može se uzeti adekvatna količina najpovoljnijeg preparata, ili kombinacija preparata potrebnih za tretiranje površine. Nakon tretiranja preparatom, posle oko nedelju dana, može se uočiti da su svi širokolisni korovi uvenuli. To je idealan momenat da se uzme baštenski alat i sve što je uvenulo, zajedno sa kamenjem i otpadom koji se nalazi na površini, ukloni sa nje. Dalje priroda radi svoje kao što je gore već navedeno. Postupak se ponavlja po potrebi tj ako se opet uoči značajna populacija širokolisnih korova.

Ovaj način je dobar za domaćinstva čiji članovi intenzivno rade ili su dugo ili često van kuće i nemaju vremena svaki drugi vikend da posvete travnjaku. Izdatak je samo u kupova preparata.

Treći metod se zasniva na čistom ekološkom pristupu. Zahteva posvećenost jednom nedeljno, i ako neko od članova domaćinstva može da izdvoji jedan dan u nedelji, za rad na dekorativnoj površini, najtoplija je preporuka da se koristi ova metoda. Naime, ovaj način je baziran na osobini trava koja se naziva bokorenje. Iz čvora bokorenja, koji je pod zemljom ili nad zemljom, stalno se proizvodie novei izbojci, i samim tim trave grabe prostor za sebe, nad zemljom i pod zemljom. Znajući ovo, jasno je da redovnim košenjem ova osobina travama garantuje opstanak, uprkos tome što joj se nadzemna masa stalno uništava. Mnoge biljke svoj opstanak zasnivaju na semenu, ali ako se ta biljka stalno ometa  u razvoju putem košenja neće moći da obrazuje seme i izgubiće u borbi za opstanak, borbi u kojoj trave imaju neprekosnovenu prednost. Čak štaviše, u stanju su da nadjačaju skoro sve biljke koje se vegetativno razmnožavaju. Znači, redovno košenje je ključ uspeha kod ovog načina. Jednom nedeljno je dovoljno da travnjak oseti kosilicu i rezultati će vremenom postati vidni. Naročito će biti vidni u proleće, jer biljke koje nisu formirale seme, a nemaju drugi način razmnožavanja, izumiru usled nepovoljnog uticaja sredine, tada bi trebale trave da se  pojave kao dominantna sila na površini. Preporučuje se primena mehaničke kosilice jer kosilica sa motorom nije potrebana za ovo blago ali redovno šišanje površine. Ako se desi da se pojave neke nepoželjne biljke koje kosilica teško uklanja može se pristupiti i čupanju.

Rejonizacija

Rejonizacija predstavlja jedan od vidova usklađivanja poljoprivredne proizvodnje sa lokalitetom na kome se ona vrši. U suštini vrši se analiza klime, zemljišta i bioloških faktora potrebnih za proizvodnju dotične kulture.

Svaka kultura ima svoje zahteve prema sredini i svaka sredina može da podrži određene kulture. Ograničavajući faktori sredine se mogu ogledati u manjku/višku padavina, previsokim temperaturama ili velikim temperaturnim variranjima, kiselosti zemljišta, prisustvu flore koja se ponaša kao vektor zaraze patogenima itd... Što se biljaka tiče kod njih je situacija jednostavnia, tj ako su povoljni uslovi i nema ko da im narušava rast i razvoj, daće najbolje rezultate.

Mnoge naučne institucije i empirijski podatci su omogućili da reonizacija može da se sprovede na celokupnoj teritoriji zemljine kugle. Primeri reona su Corn Belt u SAD-u koji je poznat po  uspešnoj prouizvodnji kukuruza, takođe u SAD-u se nalazi pamučni pojas iliti Cotton Belt, u Turskoj se nalazi reon proizvonje lešnika, u južnoj Kini pirindža itd...

Poznati Corn Belt u SAD-u

Kod nas je reonizacija  sprovedena na osnovnom nivou, što znači da se zna koji reon je pogodan za koju kulturu, ali radovi na finim detaljima su još u toku. Kao rezultat bi trebalo  da se napravi mapa na kojoj je oslikan svaki reon.

Cilj reonizacije je da se predoči proizvođačima na koji način i u kom intenzitetu faktori okoline deluju na spektar kultura koji se mogu gajiti na njihovoj parceli, i da upozori proizvođače na potencijalne rizike u proizvodnji i potrebne agrotehničke mere koje treba sprovoditi. Kada su sagledani faktori proizvodnje na koje utiče okolina, ostalo je još samo da se usklade i ekonomski faktori, i, samim tim, izbor kulture za gajenje je završen. Obično se u poljoprivrednim apotekama može nabaviti seme i sadni materijal sorata koje su pogodne za dati region, jer prodavanje drugih ne bi imalo smlisla. Za više informacija poželjno je obratiti se stručnom licu koje radi u poljoprivrednoj apoteci ili distributivnom centru, u krajnjoj liniji stručnoj službi zaduženoj za vaš reon.

Plastenički tuneli

Zbog svojih pozitivnih odlika u našoj zemlji je jako zastupljena tunelska proizvodnja. Prva, i najbitnija odlika je, vansezonska proizvodnja, koja omogućava ponicima i rasadu da prođu kroz prve faze života u povoljnim uslovima, iako spoljana sredina nije povoljna za njihov opstanak a kamoli razvoj. Tuneli se mogu koristiti kao privremena  ili kao stalna zaštita. Razlika je u tome da se tuneli koji su kao trajna zaštita obezbeđuju sa sistemima za zalivanje, vratima i lufterima, mrežama za odbijanje insekata itd...

Prikaz jednog plasteničkog tunela

Druga pozitivna stvar koja se može istaći kod tunela je njihova ekonomičnost. Cena podizanja je mala. Od strukturalnih komponenti zahtevaju se lučno savijeni profili koji se mogu sastaviti od predmeta iz neposredne okoline (savijanjem i vezivanjem pritki ili nekog savitljivog granja), pod uslovom da se tunel koristi kao privremena zaštita. Te iste pritke kasnije mogu da služe u proizvodnji. One se mogu  nabaviti u prodaji ako se tunel koristi kao stalni zaštićeni prostor.

Folije su, ustvari, polietilenske smese kojima se dodaju različiti aditivi u cilju ispoljavanja raznovrsnih efekata. U ovom slučaju efekti koji su potrebni za uspešnu proizvodnju su svetlost i toplota, tako da su najbolje prozrne folije male debljine. Folija se stavlja preko lukova i krajevi se zatrpavaju zemljom da je vetar ne bi oduvao.

Primer providne folije na jednom plasteniku

Tunelska proizvodnja zahteva stalno nadziranje, jer se mogu pojaviti problemi koji mogu da ugroze ili unište biljke u tunelu. Neophodno je de se na svakih sto metara tunela prstom probuši jedna mala rupa, koja omogućava cirkulaciju vazduha i onemogućava razvoj patogena. Druga varijanta vetrenja je podizanje dela folije na lučni ram i puštanja vazduha u tunel.Ako tunel ima ugrađena vrata onda se ona koriste za vetrenje. Ovaj metod se preporučuje ako se u proizvodnji vrši kaljenje rasada.

Puštanje otvaranje stranice radi slobodnog mešanja vazduha

Zalivanje je neophodno i vrši se u skladu sa potrebama kulture koja se gaji. Može da se vrši kroz rupe u foliji, s tim što zemljište mora da upije svu vodu, jer stajaća voda u tunelu može izazvati mikrobiološku kontaminaciju.

Kada nastupe povljni uslovi za nastavak proiozvodnje, folija se skida i lukovi se uklanjaju, ako se proizvodnja vrši na toj parceli, ili se rasad ubire i uklanja sa parcele.

Kao oblik zaštićenog prostora tuneli su prvenstveno preporučljivi povrtarima, cvećarima i proizvođačima lekovitog bilja. Bitno je još reći da folija gubi svoju transparentnost vremenom, tako da nakon 2-5 godina treba da se menja, jer više ne propušta sunčevu svetlost. Lukovi se mogu odložiti u skladište, a u slučaju da su se koristile pritke raspliću se i koriste se u daljoj proizvodnji.

Predsetvena priprema za setvu kukuruza

Zima je prošla, niske temperature karakteristične za proleće jenjavaju, baba marta samo što nije završila svoje. Uskoro će nastupiti povoljan period za setvu kukuruza. Čeka nas lepo vreme sa stabilnim temperaturama od oko 12-15 stepeni. To je kako kažu naši stari da može čovek da sedne na zemlju a da mu nije hladno. To je idealan momenat za setvu kukuruza, kulture iz dalekog Meksika, od koje smo počeli jako da zavisimo.

Željeni momenat će nastupiti nege sredinom ili ranim početkom aprila. Sada dok čekamo bilo bi poželjno da se krene u predsetvenu priprmu da bi se sama setva mogla obaviti u što kraćem roku. Sledi spisak stvari koje bi trebalo proći pred setvu ako niste to do sada obavili.

Kao prvo: Mora se ustanoviti stanje zemljišta. Ako je zemljište poplavljeno moraju se sprovesti mere odvodnjavanja jer u suprotnom patogeni mogu iskoristiti uslove za razmnožavanje. Taj problem se može prevazići u zavisnosti od veličine plavne površine obradom zemljišta, kopanjem odvodnih kanala koji će se kasnije zatrpati ili ako je velika plavna površina i redovno se javlčja na tom mestu cevna drenaža. Bilo koja od navedenih mera imaće još i kao benificiju poboljšanje vodno-vazdušnog režima zemljišta.

Jedan od primera drenažnog kanala

Kao drugo: Ustanoviti kiselost (pH faktor) zemljišta. Najbolji način da se ovo obavi je kontaktiranje laboratorije koja se bavi pedološkim ili agrohemijskim analizama. Takođe kosultovanjem stručnog lica se može postići isto. Nakon obrade podataka koja može malo da potraje (zato se i treba krenuti ovako rano sa pripremom) dobijeni rezultati svedoče o obezbeđenosti zemljišta hranjivim materijama i zemljišnoj kiselosti. Na savet stručnog lica izbegavaju se nepotrebni troškovi pri prekomernoj upotrebi hraniva, smanjuje se zagađenje životne sredine i izbegava efekat opadajućeg porasta prinosa.

Prikaz pH-metra sa sondom koji se koristi u analizama zemljišta  

Kao treće: Upoznavanje sa patogenima ,štetočinama i korovima na parceli. Od ovoga mnogo zavisi sam opstanak biljke a samim tim i prinos. Stručno lice je u stanju da obavo procenu populacije štetočina, patogena i korova i da preporuči dalje potrebne korake za uspešnu setvu; bilo to potreba za inkorporiranjem pesticida pri setvi ili postavljanjem strašila zavisi od mesta do mesta.

Kada se pređu ovi koraci može se reći da setva može da počne. Jedino što preostaje je izbor  semena željenog hibrida i kada bude bilo moguće uspešna setva u što kraćem roku.