Prema merenjima koja su sprovedena u našem regionu nivo radijacije koji je kod nas došao iz Fukušima Daiči reaktora nije opasan po zdravlje. Verodostojnost ovog izveštaja je postala diskutabilna tema u očima javnosti.
Naravno priroda je uvek bila na našoj strani i pružala nam je lekove za sve boljke koje postoje a mudri su bili ljudi koji su se u nju uzdali. Naime, za ovu povišenu koncentraciju radioaktivnog materijala u pomoć nam dolazi biljka koja se još kod starih Grka smatrala za svetu biljku i njeno uništavanje je bio najveći greh koji je čovek mogao da počini. Reč je naravno o maslini.
Maslina u ljudskoj upotrebi igra jako veliku ulogu. Konzumiraju se plodovi (bobice) ili ulje ceđeno iz plodova. U medicini se pokazala kao univerzalno sredstvo za regulaciju telesne mase, holesterola, triglicerida, kožnih bolesti i kao najbitnije za lečenje blage bolesti radijacije. Jela priremljena na maslinovom ulju se pokazuju kao jako efikasno sredstvo za zaštitu od radijacije i hemijskog trovanja jer sadrže poznate omega -3 masne kiseline koje kupe iz krvi i sve štetne agense što se talože po krvnim sudovima i izbacuju ih iz tela. Isto važi i za holesterol. Mada mnogi preporučuju ulje, moj iskren savet je ishrana plodovima jer je ulje koje organizam sam izvuče je boljeg kvaliteta. Masline su oduvek štitle organizam i kako je vreme prolazilo pokazalo se da su i dalje vredne titule svete biljke.
Druga varijanta se pokazala kao efikasna mnogo puta, i pomagala je žrtvama Černobila da se oporave od efekata radijacije i hemijskog trovanja. Radi se o mleku. Nije uopšte bitno da li je prirodno, pasterizovano, dugotrajno ili kakvogod. Mleko sadrži kalcijum koji je izuzetno reaktivan element i istraživanja su pokazala da se vezuje sa većinom štetnih čestica. Nakon vezivanja organizam ih upućuje na sekretorne organe i samim tim napolje. Slična stvar je sa kuhinjskom solju. Kamena so je lošija od jodirane ali samo za nijansu. Slana supa od algi ili samo slana voda je spašavala stanovnike Hirošime i Nagasakija a kasnije je elektrolitičko dejstvo natrijuma i hlora pokazalo da postoji načni da se štetni agensi i teški metali izbace iz organizma.
Osim živih bića zemljište takođe trpi ogromne promene nakon ovakvih katastrofa. Posledice su pretvaranje vodotokove u tokove otrova, punjenje zemljišta teškim i radioaktivnim materijalom koji se teško ispira, i što je najopasnije - šteta po buduće generacije. U ovakvim situacijalma preduzimaju se ekstremne mere rekultivacije. Ove mere uključuju aerosetvu semenjem bilja koje će izvući štetne materije iz zemljišta, redovno košenje ili spaljivanje toga materijala, ispiranje slanom vodom, zatrpavanje žemljišta krečom itd. Postoji mnogo načina da se zemljište vrati u život i za savete se obratite stručnoj službi, inženjerima ratarstva ili ekologije kojima je dužnost da sprovedu efikasno čišćenje, nama za sada najbitnijih resorsa, zemljišta i vode.
Pitanja takođe možete postavljato u komentaru na ovoj stranici.
Naravno priroda je uvek bila na našoj strani i pružala nam je lekove za sve boljke koje postoje a mudri su bili ljudi koji su se u nju uzdali. Naime, za ovu povišenu koncentraciju radioaktivnog materijala u pomoć nam dolazi biljka koja se još kod starih Grka smatrala za svetu biljku i njeno uništavanje je bio najveći greh koji je čovek mogao da počini. Reč je naravno o maslini.
Druga varijanta se pokazala kao efikasna mnogo puta, i pomagala je žrtvama Černobila da se oporave od efekata radijacije i hemijskog trovanja. Radi se o mleku. Nije uopšte bitno da li je prirodno, pasterizovano, dugotrajno ili kakvogod. Mleko sadrži kalcijum koji je izuzetno reaktivan element i istraživanja su pokazala da se vezuje sa većinom štetnih čestica. Nakon vezivanja organizam ih upućuje na sekretorne organe i samim tim napolje. Slična stvar je sa kuhinjskom solju. Kamena so je lošija od jodirane ali samo za nijansu. Slana supa od algi ili samo slana voda je spašavala stanovnike Hirošime i Nagasakija a kasnije je elektrolitičko dejstvo natrijuma i hlora pokazalo da postoji načni da se štetni agensi i teški metali izbace iz organizma.
Osim živih bića zemljište takođe trpi ogromne promene nakon ovakvih katastrofa. Posledice su pretvaranje vodotokove u tokove otrova, punjenje zemljišta teškim i radioaktivnim materijalom koji se teško ispira, i što je najopasnije - šteta po buduće generacije. U ovakvim situacijalma preduzimaju se ekstremne mere rekultivacije. Ove mere uključuju aerosetvu semenjem bilja koje će izvući štetne materije iz zemljišta, redovno košenje ili spaljivanje toga materijala, ispiranje slanom vodom, zatrpavanje žemljišta krečom itd. Postoji mnogo načina da se zemljište vrati u život i za savete se obratite stručnoj službi, inženjerima ratarstva ili ekologije kojima je dužnost da sprovedu efikasno čišćenje, nama za sada najbitnijih resorsa, zemljišta i vode.
Pitanja takođe možete postavljato u komentaru na ovoj stranici.
