Socijalistički vrtovi - najbolja senka u gradu

Gradska sredina, kao što nam je poznato, je mnogo toplija od bilo koje druge. Razlog toga je što se u gradovima malazi mnogo staklene površine koja odbija toplotu, velike emisije gasova koji oštećuju ozon i menjaju kvalitet vazduha, asfaltne površine koje se zagrevaju do te mere da mogu da otope đon patike i na kraju ,da ne zaboravimo, malo zelene površine. Tokom proteklog veka ovi problemi su postali sve izraženiji tako da svako ko je bio iole pamtan počeo je ozbiljno da se bavi njihovim rešavanjem. Solucije su bile različite. jedna od njih je tzv socijalističi vrt tj zelena površina koja se sasvim spontano pokazala kao odličan zaštitinik nenormalne vreline a pritom pružila mesto za odmor i rekreaciju.

Tipičan vrt socijalističkog stala 

Hoteli, sportski centri, banje i parkovi bili su ukrašavani na ovaj način tokom prošlog veka. Primećeno je da brzina oporavka kod pacijetanata koji imaju problema sa disanjem znatno skraćena. Mnogi amaterski sportisti i izletnici redovno posećuju ova zdanja zbog veoma prijatnog i opuštajućeg ambijenta. Imajući sve ove pozitivne osobine ovi vrtovi su spontano počeli da se grade u domovima. Njigova svrha je da stvore ambijent za opuštanje, rekreaciju i dodaju na estetskoj vrednosti zemljišta na kome se nalaze.

Ključ izgrdnje socijalističkog vrta je  ono što ga najviše krasi i što je uopšte dovelo do njegovog značaja. To je spontanost. Postavljanje drveća, žbunja, cveća i njihovo kombinovanje je ograničeno kreativnošću ljudi koji ga projektuju. Najčešće se koristi zimzeleno drveće kao što su borovi, smrče i jele. Smrče i jele su naročitio zastupljene zato što se posle novogodišnjih i božićnih praznika jave ljudi koji su uzeli drvo s korenom pa bi da ga posade (još jedan znak spontanosti). Dalje se mogu koristiti čempresi koji se najčešće sade u liniji pored staza, zatim lipe koje imaju najbolje usvajanje ugljen-dioksida i samim tim proizvode najviše kiseonika te im je mesto obično pored prometnih puteva i na kraju hrastovi, orasi i kesteni. Drveće je element kome se mora najviše pažnje posvetiti jer je ono zaduženo za stvaranje senke.Kada se sadi bitno je samo obratiti pažnju da se krošnje ne preklapaju. Sa druge strane voda koju oslobađa lišće pri transpiraciji hladi vazduh i stvara prijatan vetrić. U ovakvim uslovima čovek se teško ,ili ne uopšte, znoji.

Hladovina na stazi osigurava prijatnu popodnevnu šetnju i opuštanje

Primer staze i žbunja

Žbunje se obično sadi pored staza i to u redovima ili spontano. Ako se sadi u redovima pored staza tada staza postaje optički šira. Same staze se mogu praviti od lomljenog kamena, asfalta ili betona. Bilo  koji materijal da se koristi od navedenog neće biti oštećen os strane korenova žbunja koje raste pokraj staze. Cveće se može saditi u lejama koje su za njega namenjene ili oko elemenata kojima se treba povećati dekorativna vrednost. U upotrebi je svo cveće koje se može nabaviti. Ako imate mesta koja su trajno predodređena za cveće preporučije se višegodišnje cveće, perene i ruže.

Cetralni motiv socijalističkog vrta je uglavnom ulaz u objekat ili neki dekorativni element od kamena ili betona.   Cilj ovakvog organizovanja prostora je da se građevina oko koje ili ispred koje učini veleletnom tako da svako ko dolazi ima utisak da je kročio u palatu. Zidovi koji su samo malterisani ili imaju vidljivu ciglu se savršeno uklapaju u ambijent tako nije potrebna fasada da doda na ambijentu već suprotno. Na ovaj način može se podići estetska vrednost oko pomoćnih gradjevina kao što su šupe i magacini ili čak komšijina neugledna fasada koja se raspada.

Pokazalo se da ovi vrtovi imaju neograničen potecijal i kao što je gore navedeno izuzetno pozitivan efekat na ljude i okolinu. Održavanje je minimalno. Svodi se uglavnom na šišanje ograde orezivanje drveća. Zalivanje je potrebno u početnim fazam gradnje vrta dok se biljke ne prime. U slučaju da se neka biljka ošteti ili slomi uklanja se i stavlja se nova. Ispod pokrivača koje pružaju krošnje može se postaviti izletnički sto, paviljon ili garaža.

Ideja je mnogo i načina de se ostvare još više tako da bi svako ko hoće da ima stvarno lep vrt u svom domu trebao da razmotri ovu opciju jer je ekološka i dekorativno funkcionalna.