Plastenički tuneli

Zbog svojih pozitivnih odlika u našoj zemlji je jako zastupljena tunelska proizvodnja. Prva, i najbitnija odlika je, vansezonska proizvodnja, koja omogućava ponicima i rasadu da prođu kroz prve faze života u povoljnim uslovima, iako spoljana sredina nije povoljna za njihov opstanak a kamoli razvoj. Tuneli se mogu koristiti kao privremena  ili kao stalna zaštita. Razlika je u tome da se tuneli koji su kao trajna zaštita obezbeđuju sa sistemima za zalivanje, vratima i lufterima, mrežama za odbijanje insekata itd...

Prikaz jednog plasteničkog tunela

Druga pozitivna stvar koja se može istaći kod tunela je njihova ekonomičnost. Cena podizanja je mala. Od strukturalnih komponenti zahtevaju se lučno savijeni profili koji se mogu sastaviti od predmeta iz neposredne okoline (savijanjem i vezivanjem pritki ili nekog savitljivog granja), pod uslovom da se tunel koristi kao privremena zaštita. Te iste pritke kasnije mogu da služe u proizvodnji. One se mogu  nabaviti u prodaji ako se tunel koristi kao stalni zaštićeni prostor.

Folije su, ustvari, polietilenske smese kojima se dodaju različiti aditivi u cilju ispoljavanja raznovrsnih efekata. U ovom slučaju efekti koji su potrebni za uspešnu proizvodnju su svetlost i toplota, tako da su najbolje prozrne folije male debljine. Folija se stavlja preko lukova i krajevi se zatrpavaju zemljom da je vetar ne bi oduvao.

Primer providne folije na jednom plasteniku

Tunelska proizvodnja zahteva stalno nadziranje, jer se mogu pojaviti problemi koji mogu da ugroze ili unište biljke u tunelu. Neophodno je de se na svakih sto metara tunela prstom probuši jedna mala rupa, koja omogućava cirkulaciju vazduha i onemogućava razvoj patogena. Druga varijanta vetrenja je podizanje dela folije na lučni ram i puštanja vazduha u tunel.Ako tunel ima ugrađena vrata onda se ona koriste za vetrenje. Ovaj metod se preporučuje ako se u proizvodnji vrši kaljenje rasada.

Puštanje otvaranje stranice radi slobodnog mešanja vazduha

Zalivanje je neophodno i vrši se u skladu sa potrebama kulture koja se gaji. Može da se vrši kroz rupe u foliji, s tim što zemljište mora da upije svu vodu, jer stajaća voda u tunelu može izazvati mikrobiološku kontaminaciju.

Kada nastupe povljni uslovi za nastavak proiozvodnje, folija se skida i lukovi se uklanjaju, ako se proizvodnja vrši na toj parceli, ili se rasad ubire i uklanja sa parcele.

Kao oblik zaštićenog prostora tuneli su prvenstveno preporučljivi povrtarima, cvećarima i proizvođačima lekovitog bilja. Bitno je još reći da folija gubi svoju transparentnost vremenom, tako da nakon 2-5 godina treba da se menja, jer više ne propušta sunčevu svetlost. Lukovi se mogu odložiti u skladište, a u slučaju da su se koristile pritke raspliću se i koriste se u daljoj proizvodnji.