Mnogi ljudi su ubeđeni da će, ako nešto raste kod komšije, rasti i kod njih. Čuđenje i neverica su najčešće reakcije koje se javljaju jer je teško razumljivo zašto nešto vrata do vrata uspeva, odnosno ne uspeva.
Ali pogledajte malo unaokolo: možda se u vašem vrtu razvija i lepo opstaje neka biljka koja neće ni da se primi u kraju. Kako to?
Odgovor je i jednostavan i komplekasan a glasi: različiti ekološki uslovi diktiraju razvoj različitih biljaka. Kompleksnost se ogleda u tome što gore pomenuti ekološki uslovi obuhvataju mnoge faktore kojima sredina utiče na razvoj biljaka. U prvom redu to je svetlost, pa temperatura, voda, vazduh, vetar, i na kraju kiselost zemljišta. Da se ne zaboravi činjenica da i svaka biljna vrsta ima određene zahteve, koja sredina mora da joj pruži, jer u suprotnom se neće razviti.
Svetlost kao faktor koji utiče na razvoj biljaka deli sav biljni svet na tri grupe:
- Biljke dugog dana, koje zahtevaju oko 14 pa i više sati svetla. Primeri se mogu videti među biljkama koje se sade ili seju na otvorenom prostoru. Od sobnih biljaka mogu se pomenuti kaktusi.
- Neutralne biljke, koje zahtevaju 12-14 sati dnevnog osvetljenja. Svetlost ne predstavlja presudan faktor za njihov opstanak.
- Biljke kratkog dana, koje zahtevaju do 12 sati dnevnog osvetljenja. Primer je sobno bilje, naročito ono koje vodi poreklo iz tropskog pojasa. Ove biljke ne smeju biti izložene direktnoj sunčevoj svetlosti jer dobijaju ožegotine.
Temperatura je jako značajan faktor u vrtu ili prostoriji koju treba ozeleniti, čak se može reći da je prvi faktor koji se uzima u obzir. Temperaturni zahtevi su podelili biljke na sobne i vrtne biljke. Ovde se jasno vidi sprega između zahteva biljke i uslova sredine. Čak se vrtno bilje dalje može deliti na jednogodišnje i višegodišnje uzevši u obzir mehanizam opstanka biljne vrste (da li će ostaviti seme ili ima neki mehanizam preživljavanja perioda niskih temperatura).
 |
| Primer ožegotina koje mogu da nastanu na biljci |
Voda je neophodna svim živim bićima. Ako imate zemljište koje je zabareno, neophodno je naseliti ga populacijom biljaka koje imaju visoke prohteve prema vodi ili, biljkama kojima zabareno zemljište ne smeta, kao trska i trstika. Sa druge strane, svo bilje koje se gaji na otvorenom polju ima manje potrebe za vodom nego sobno, naravno, pod uslovom da je iz dotičnog klimata.
 |
| Primer vrta dizajniranog od močvarnog bilja |
Vazduh svojim hemijskim sastavom utiče na razvoj biljaka. Sobno bilje ima veoma bitnu osobinu a to je da podnosi povećanu količinu ugljen-monoksida (duvanski dim). Ako želite neku egzotičnu biljku, kao što je venera muholovka, imajte na umu da je to biljka koja opstaje na 2000m nadmorske visine gde je vazduh skoro bez azota, i gajenje van staklene bašte bi bilo neuspešno, jer je neplaninski vazduh otrov za nju.
Vetar deluje na biljke tako što ih lomi. Biljke koje su otporne na poleganje i lomve treba da se seju i sade po obodima vrta i tako stvaraju vetrozaštitni dekorativni pojas koji će omogućiti biljakama koje su manje otporne da uživaju u centru vrta.
Kiselost zemljišta je faktor koji ograničava izbor u gajenju vrtnog bilja. Ako se desi da je u blizini vrta neka oranica ili voćnjak, đubrivo, koje se koristi u proizvodnji, može značajno da utiče na brzinu razvoja bilja i obogaćenost zemljišta hranljivim materijama budućeg vrta. Voće iz familije Juglandace (fam Juglandaceae) kao što su orah, kesten i lešnik imaju jednu gadnu osobinu da luče materije koje zakišeljavaju zemljište, i ako njih uključite u projekat vrta, izbor ostalog bilja je svedena na acidofilnu vegetaciju, naravno, uzevši u obzir da se ne vrši đubrenje ili kalcifikacija.
 |
| Prazan prostor oko oraha pokazuje njgov uticaj u ovom vrtu |
Ovo je samo jedan opšti pregled faktora koji utiču na razvoj vrtnog i sobnog bilja. Za detaljnija objašnjenja kontaktirajte stručno lice koje se bavi ratarstvom ili pejzažnom arhitekturom i na njegov savet napravite vrt po svojoj meri i uslovima.
