U našim krajevima evidentne su raznolike kulturne tekovine. Svaka civilizacija, koja je naseljavala ove predele, ostavila je za sobom trag. Jedna od najvećih sila, ikada poznata čovečanstvu, bio je, svakako, Rim. U svom zlatnom dobu je držao ceo Mediteran i Bliski Istok. Znamo da su Rimljani bili veliki osvajači, a bili su poznati i po svom umeću na polju arhitekture i društvene politike. Zahvaljujući umećima kojima su raspolagali, razvili su jedinstven stil gradnje vrtova. Uzrok ovome je bio takmičarski duh između elitnih porodica. Imajući velika sredstva na raspolaganju, vrtovi koje su one gradile, da bi zadivile komšije, su bili ogromni i spektakularno puni cveća, drveća, ukrasnih elemenata od kamena kao što su skulpture, fontane i saksije.
Kako je vreme prolazilo Rim je nestao, ali vrtovi koje su oni gradili, i zabeleške o njihovoj gradnji, uspeli su da zadive sve osvajače makar dolazili sa bakljom u ruci.
Gradnju vrta je lako za shvatiti, ali zahteva dosta rada i vremena. Iskustvo je pokazlo da jednom kada se krene, vrt počinje da gradi sam sebe. Potrebno je obratiti pažnju na sledeće momente:
Prvo: Naći centralnu tačku. Centralna tačka je mesto na kome želite da bude sredina vrta. Na nju se postavlja centralni motiv. Centralni motiv je objekat koji želite da stavite u prvi plan i koji će biti glavna atrakcija vrta, i svi ostali objekti će biti podređeni centralnom motivu. Za vreme Rima to su obično bile skulpture, fontane, paviljoni ili velike saksije sačinjene od kamena ili mermera. Drvo, svakako, može da se upotrebi u ove svrhe, ali i druga opcija koju Rimljani nisu imali - beton. Uz par dodatnih zahvata može da se učini da beton izgleda kao najfiniji mermer.
 |
| Primer rimskog vrta sa jednim centralnim motivom |
Ako imate više slobodnog prostora možete sagraditi vrt sa dva ili više motiva, koji će da zaokupiraju pažnju posetilaca.
 |
| Primer rimskog vrta sa više centralnih motiva |
Drugo: Planiranje i postavljanje staza. Najbitnije je da se napravi staza od ulaznih vrata do centralnog motiva, koji će, istovremeno, da služi kao raskršće za dalje puteve u vrtu. Dalje, mogu da se naprave staze od centralnog motiva ka pomoćnom ulazu, ili da se napravi kružna staza koja opasuje vrt u zavisnosti od vaše želje. Postoji mogućnost postavljanja lukova za gajenje vinove loze ili cvetnih puzavica iznad ovih staza. Staze ujedno dele vrt na sektore ili ćelije, koje se dalje mogu razvijati samostalno, ili sve zajedno. Staze mogu biti od nabijene zemlje, cigle ili kamena.
 |
| Na slici ovg raskošnog vrta može se uočiti raspored i značaj staza |
Treće: Travnjak se postavlja u zavisnosti od osvetljenosti vrta. U prodaji se mogu naći travne smese za senku ili osučano polje. Obično se travne povšine oivičavaju šimširikom. U slučaju da ne želite, ili ne možete imati preglednu travnu površinu, dekorativni žbunovi ili drveće se mogu zasaditi ili postaviti u velike saksije. Naravno, tu je mesto i svakome omiljenom cveću. Od drveća najčešće su bili korišćeni četinari, pa lipe, voće ili drveće iz familije Cupressaceae. Od cveća i niskog rastinja najčeše su sađene: ruže, narcisi, ljiljani, gladiole, šafrani i ljubičice. Bile su u upotrebi i biljke koje se koriste u lekovite svrhe kao što su: timijan, nana, celer, bosiljak...
Sve u svemu, kao što je gore objašnjeno, postoji par pravila koja treba ispoštovati i ostalo je sama kreativnost. Materijali se mogu naći u vašoj blizini, i nema potrebe za egzotičnim biljem ili materijalima. Vrtovi su stvarno spektakularni i stvaraju osećaj da je prostor mnogo veći nego što jeste, pa ako se tome doda šarenilo, možete piti popodnevnu kafu, ili igrati neku društvenu igru, u ambijentu u kome je uživala rimska elita.
Za pomoć ili pitanja na ovu temu možete se obratiti pejzažnom arhitekti ili ostavite pitanje ovde u komentaru.
Нема коментара:
Постави коментар